Прелудиум је музички облик који је потекао од музике која се свирала као увод у балове (доба барока, 17. век). Чембалиста би почео да свира неке импровизације, разговор би се утишао, плесачи поређали на средини дворане, а потом би уследиле разне барокне игре… Јохан Себастиан Бах (1685-1750) је користио прелудиуме као уводну музику у Енглеским свитама (за разлику од Француских свита којима не претходи Прелудиум).
Бах их је такође користио као увод у фугу у својих 48 прелудиума и фуга сакупљених у две свеске Добротемперованог клавира (Wohltemperierte Klavier). Ту су прелудиуми имали улогу да загреју прсте за извођење фуге. Први пут су коришћени сви тоналитети дура и мола, по хроматском редоследу.
Класичари као да су заборавили на прелудиуме. У сонатној форми није било места за њих.
Тек су романтичари почели поново да користе прелудиуме, али сад већ као самосталну музичку форму. Фредерик Шопен (1810-1849) је компоновао – свакако по узору на Баха – своје Прелиде Оп.28. Такође их је 24 у свим тоналитетима дура и паралелног мола, по квинтном кругу. Ту је већ прелид постао музика атмосфере, осећања, мала поетска слика, карактерни комад.
https://www.youtube.com/watch?v=gH6BROnIYQA
Франц Лист (1811-1886) је назвао прву Трансценденталну етиду Прелудиумом. Вероватно је желео да назначи да је то уводна музика у овај раскошни сет клавирске технике.
Шопен је осамосталио форму Прелида,а следили су га и други композитори касније. Неке од најлепших страница клавирске литературе су свакако две свеске Прелида Клода Дебисија (1862-1918) и Сергеја Рахмањинова (1873-1943), Оп.23 и Оп.32. Дебисијеви прелиди су пуни прелива, светлости, боја, праве импресионистичке слике. Има их по 12 у свакој свесци:
Прва свеска:
Danseuses de Delphes: Lent et grave (Dancers of Delphi)
Voiles: Modéré (Veils / sails)
Le vent dans la plaine: Animé (The Wind in the Plain)
Les sons et les parfums tournent dans l’air du soir»: Modéré
(„The sounds and fragrances swirl through the evening air“)
Les collines d’Anacapri: Très modéré (The Hills of Anacapri)
Des pas sur la neige: Triste et lent (Footsteps in the Snow)
Ce qu’a vu le vent d’ouest: Animé et tumultueux (What the West Wind has seen)
La fille aux cheveux de lin: Très calme et doucement expressif (The Girl with the Flaxen Hair)
La sérénade interrompue: Modérément animé (Interrupted Serenade)
‘La cathédrale engloutie: Profondément calme (The Submerged Cathedral)
La danse de Puck: Capricieux et léger (Puck’s Dance)
Minstrels: Modéré
Друга свеска:
Brouillards: Modéré (Mists)
Feuilles mortes: Lent et mélancolique (Dead Leaves)
La puerta del Vino: Mouvement de Habanera
Les fées sont d’exquises danseuses»: Rapide et léger („Fairies are exquisite dancers“)
Bruyères: Calme (Heather / town in Eastern France)
Général Lavine – eccentric: Dans le style et le mouvement d’un Cakewalk
La terrasse des audiences du clair de lune: Lent (The Terrace of Moonlit Audiences)
Ondine: Scherzando
Hommage à S. Pickwick Esq. P.P.M.P.C.: Grave (Homage to S. Pickwick)
Canope: Très calme et doucement triste (Canopic jar)
Les tierces alternées: Modérément animé (Alternating Thirds)
Feux d’artifice: Modérément animé (Fireworkѕ)
Овако звуче у извођењу Кристијана Цимермана:
https://www.youtube.com/watch?v=q4q5769HWC
Ту су и Прелиди Рахмањинова у извођењу Свјатослава Рихтера:
https://www.youtube.com/watch?v=NxhM3XVN10Q
Кад говоримо о Рахмњиновљевим Прелидима, не смемо заборавити једно од најпопуларнијих дела клавирске литературе, а то је његов цис-мол Прелид оп.3 бр.2.
Александар Скрјабин (1872-1915) је своје Прелиде из Оп.11 по узору на Шопена, поређао по истом принципу дур-паралелни мол, по квинтном кругу. Иако је у питању рани опус, већ је присутан препознатљив звук Скрјабиновог музичког језика. Овако их изводи Михаил Плетњов:
https://www.youtube.com/watch?v=Yc3ph3jGy_M
На крају ћу још поменути 3 Прелида Џорџа Гершвина (1898-1937) у стилу џеза, а на овом линку је извођење композитора:
https://www.youtube.com/watch?v=soEUH4H7gog
Наш композитор, Милан Михајловић (1945), и његова 3 Прелида компонована између 1986. и 1989. године, свира их Александар Сердар:
Дирке и нотице 